may 16, 1818 - Први српски рјечник

Description:

Године 1818. објавио је прво издање „Српског рјечника“. Грађу за овај речник Вук је пронашао у говору народа у Србији, Срему и Војводини, а састојао се од укупно 26 270 речи. Пуни назив првог српског речника био је „Српски рјечник истолкован њемачкијем и латинскијем ријечима“. Исте године објавио је и проширено издање своје граматике које је радикално променило дотадашње поимање језичких правила. У њему је у многоме упростио азбуку и правопис, те је употребио Аделунгов принцип „Пиши као што говориш, а читај као што је написано“. За разлику од филолога Саве Мркаља, Вук је сматрао да сваки глас мора да има само једно слово што је увелико поједноставило граматику и правопис. Из дотадашње азбуке избацио је све непотребне знакове који су се писали, али се нису изговарали. Вук је убацио нове знакове тако што је поједина слова стопио с танким полугласом. На пример, „л + ь -> љ“, „н + ь -> њ“. Нацрт за слово „ђ“ Вук је прихватио од Лукијана Мушицког, а „џ“ је преузео из старих румунских рукописа. Слово „ћ“ потиче из старих српских рукописа, а „ј“ из латиничног писма.

Вук је из старословенске азбуке узео 24 слова:
А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц
Ч ч Ш ш

Њима је из латинице додао слово:
Ј ј

Осим тога створио је пет нових слова:
Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ

А избацио сва остала непотребна слова:
Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и) Ѵ ѵ (и)
Ѹ ѹ (у) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (мали јус)
Ѫ ѫ (велики јус) Ы ы (јери, тврдо и)
Ю ю (ју) Ѿ ѿ (от) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз)
Щ щ (шт) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс)
Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь (меки полуглас) Я я (ја).

Речи у речнику су биле акцентоване, а на латински језик их је превео Јернеј Копитар. Иако је Вук свој речник приредио 1816. године, није могао да га објави две године. Разлог за то био је недостатак новца, али и оштро противљење митрополита Стевана Стратимировића који је у Караџићу видео непријатеља српске цркве и државе. Многи православни свештеници и учени људи тога времена сматрали су да Вук својим реформама подржава покатоличавање српског народа.
Осим тога, постојао је још један проблем. Наиме, у српски речник Караџић је, на наговор Копитара и Грима, унео велики број псовки. Немачки писац је био нарочито импресиониран псовкама у српском језику, те је тражио одговарајући израз у немачком.

Added to timeline:

Date:

Images:

YouTube: