После слома Првог српског устанка 1813. године, из Неготинске крајине одселио је у Земун, одакле убрзо одлази у Беч. Вук је Бечу објавио један спис о пропасти Првог српског устанка што је привукло пажњу цензора Јернеја Копитара. На његов наговор, али и уз помоћ и савете, Караџић је почео да сакупља народне песме и ради на граматици народног говора.