1 sept 1847 año - 1847. - година незваничне победе

Descripción:

Све до 1814. године када је Вук објавио своју прву збирку песама на народном језику, званично прихваћени језик на овим просторима био је славеносрпски – својеврсна мешавина старословенског и рускословенског језика на коме су писане црквене књиге. Своју борбу почео је објављујући критике на дела Милована Видаковића, писца које је у то време био веома популаран. Године 1815. објавио је критику романа „Усамљени јуноша“, а 1817. „Љубомир у Еписијуму“. Вук је водио оштре полемике с Видаковићем, Јоакимом Вујићем, Лукијаном Мушицким, Павлом Берићем и Глишом Гершићем. Ипак, она најдужа полемика коју је водио са Јованом Хаџићем трајала је скоро десет година. Иако су били сарадници Караџић и Хаџић су се потпуно разишли по питањима језика. Смернице за рад будућим граматичарима Хаџић је дао у спису „Ситнице језикословне“, а Вук је реаговао објављујући „Одговор на ситнице језикословне“ критикујући Хаџићево непознавање народног језика. Полемика се наставила све до 1847. године која се сматра победом Вукових идеја.
Наиме, те године објављена су четири велика дела на народном језику – Вуков превод „Новог завета“ (са немачког), расправа о језику „Рат за српски језик и правопис“ Ђуре Даничића, „Песме“ Бранка Радичевића и „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша. Владика црногорски и брдски Петар Петровић Његош подржао је Вукове идеје и реформу језика назвавши их „душевним спасењем српског народа“.

Añadido al timeline:

fecha: